Novogodišnji san

Sanjam… neku Nju.   Leto je i rano jutro. Znam. Ležim na desnom boku, okrenut sam prozoru, oslonjen na lakat, smejem se i gledam je. Svetlo se razdvaja oko onih par pramenova njene kose koji slobodno padaju; sedi – levi je obraz spustila na rame, oslanja se na desnu ruku kao Majolova Žena u sedećem…

Poklapanje

–  Pa, ćao! –  Ćao. –  Kako si? Je l’ ti mama spremila ručak? –  Jeste. –  Pa, šta ti je to lepo spremila? –  Pa, supu… i… pire… i… i grašak i pile… –  Pa, baš sve što ti voliš!? –  Da! I tortu… sa sladoledom! I čokoladom! –  Jao, super! –  I mama…

Slabiji pol

Dušan izlazi iz špajza noseći i poslednju kutiju natrpanu projektima, papirima i ko zna još čim, staje pred mene i, kao da ne želi da je pusti, uzdiše teško gledajući još jednom po praznoj kancelariji. Kao da se predaje, diže ruke od svega, ćuška tu kutiju uz ploter i skener, poslednje neodnešene stvari, i seda…

Još uvijek lijepa

Hej, ti, a ti još uvijek lijepa! Ljudi ti to još uvek govore ovim hladnim, smrdljivim hodnicima. A zašto i ne bi? Jedino se još tvoja ljepota može odupreti sveopštoj malaksalosti, smrti i truleži koje ovuda gamižu. Čudno je to. Nađe se čovek tako… u nekoj ovakvoj situaciji i jedino o čemu može misliti… Vidiš,…

Anarhija

Sipao sam rakiju i nekoliko kapi pade na revolvere koje smo svi izvadili na sto, kao izložbu da pravimo, merimo čija je cev duža. Pogledao sam Marka i pomislio: „Tako dakle, komesaru, moju ženu jebeš dok ti ja dižem revoluciju!“ Još nismo pošteno ni plan razradili, kad upadoše panduri i počeše da mlate po nama,…

Detalji

Sedim zgrčen na premalom autobuskom sedištu dok preko mojih umornih i zakrvavljenih očiju prelaze pejzaži o kojima bi Van Gog sanjao. Verovatno bi stavio svoj štafelaj na vr’ baš ovog brda, otpio bi malo vina i, okrenuvši mi svoju sakatu glavu rekao: „Ali ja sam, čoveče! dragi moj! potpuno lud. U mojoj glavi ova brda…