Marta i kurve (4)

Muž joj nije bio njin, a oni su oni koji sad pišu istoriju; oni su u ratu pobedili, iako, istini za volju, u tom ratu i nije bilo ovih i onih, bar ne tolko kolko se sad priča da ih je bilo, ni jednih ni drugih, i ne tako kako se priča da ih je…

Marta se vratila (3)

„Ih! Bila je najbolja kurva u gradu!“, uvek bi počinjali uz uzdah razgovor o njoj. „More, u srezu!“ potvrdio bi neko. „Ma, u državi, bre!“, i tu je sve stajalo. Čitava varoš beše u žalosti, svi su crninu u očima nosili, kao da im je život neko na nos izvukao. Pa ipak, ta njihova tuga…

Kafanska ljubav

Došao sam pijan iz kafane. Ništa čudno, ipak sam tamo poslom – konobar sam. Nije da mi je prvi put. Čudno je da sam umesto porcije mešanog i flaše crnog, kući doneo celu kuvaricu. Ali, sve mi se čini da se ovo ne događa po prvi put. Poznat mi je osećaj njenog mekog tela na…

Marta (2)

Bila je najbolja kurva u gradu. Ma u srezu. U državi, bre! Mnogo se promenila u tih petnaes’ godina kol’ko smo se znali. Mnogo. I ja sam se promenio, oboje smo se promenili, al’ se ona menjala stalno – malo-malo, pa eto ti je neka nova ona, neka druga. Nekol’ko se puta promenila i na…

Bezimeni

Ali nismo mi bili krivi. Ne! Vidite, nas su pustili takve iz bolnica: krvave, rasečene, iskasapljene, nedošivene i nedolečene. Nisu imali anestetika; nisu imali konca; nisu imali više nikakvih lekova niti materijala i samo su nas pustili; pootvarali su vrata, podigli nas sve iz mokrih i smrdljivih kreveta na kojima smo ležali, nisu nas čak…

Divna si

Zamisli se pred ogledalom, velikim ogledalom u kupatilu. Nikud ne žuriš, nikoga ne čekaš. Sama si. Niko neće zvati. Naporna nedelja je za tobom i sada ćeš sebi priuštiti opuštajuće subotnje popodne usred proleća, rascvetavanja i raspevavanja svega. Zaboravila si, na trenutak, sve probleme i obaveze, ostala su samo zadovoljstva. Više nema ratova na ovome…

Pokojna Marta (1)

Danas smo ju sahranili. Ne znam ko je napisao umrlicu tek – nisam ja. Znali smo se, sigurno, bar petnaest godina. Kada sam stigao ovamo, prvo sam nju upoznao. Prva osoba koja mi se obratila bila je ona. Još se toga sećam. Bilo mi je oko dvadeset i pet, ne sećam se ni kuda sam…

Novogodišnji san

Sanjam… neku Nju.   Leto je i rano jutro. Znam. Ležim na desnom boku, okrenut sam prozoru, oslonjen na lakat, smejem se i gledam je. Svetlo se razdvaja oko onih par pramenova njene kose koji slobodno padaju; sedi – levi je obraz spustila na rame, oslanja se na desnu ruku kao Majolova Žena u sedećem…

Poklapanje

–  Pa, ćao! –  Ćao. –  Kako si? Je l’ ti mama spremila ručak? –  Jeste. –  Pa, šta ti je to lepo spremila? –  Pa, supu… i… pire… i… i grašak i pile… –  Pa, baš sve što ti voliš!? –  Da! I tortu… sa sladoledom! I čokoladom! –  Jao, super! –  I mama…